Storyteling iliti pričanje priča

Ljudi vole priče. Dobra priča je upravo stvar koja izdvaja velike, poznate brendove od drugih. Brend koji postoji kroz priču nam je bliži i lakše razumljiv, jer živi u okviru obrasca koji shvatamo instinktivno.

Ukoliko mu se pronađe pravo mesto u našoj, ljudskoj priči, on je i relevantan – prepoznajemo mu ulogu, upotrebnu vrednost, ali i dodatnu vrednost, jer storytelling prirodno stvara ono najvažnije – emotivnu vezu sa brendom.

U emociji je i najveća vrednost ove tehnike, jer priča može da dirne, da nasmeje, da obraduje, da promeni… Priča može sve što ne mogu prodajne poruke poput „Kupi, najniža cena…“ Priča ima moć da dugoročno poveže čoveka i brend.[1]

Emocionalno odlučivanje utiče mnogo jače na donošenje odluka nego što to čine brojke i činjenice.

Pripovedanje = pričanje priča

Pričanje priča (storytelling) nije ništa novo. Od davnina su ljudi tako prenosili događaje, predanja, mitove, legende i dobri pripovedači su uvek bili omiljeniu društvu. Ljudi lako i rado prihvataju priče. One imaju svoj tok, svoju svrhu, drže pažnju i lako se pamte.[2]

Pripovedanje priča (storytelling) je proces korišćenja činjenice i naracije da bi se nešto saopštilo publici. Neke priče su činjenične, a neke su ukrašene ili improvizovane kako bi bolje objasnile suštinsku poruku.

Pripovedanje je umetnička forma stara koliko i vreme i ima mesto u svakoj kulturi i društvu. Zašto? Zato što su priče univerzalni jezik koji svako – bez obzira na dijalekt, rodni grad ili nasleđe – može razumeti. Priče podstiču maštu i strast i stvaraju osjećaj zajedništva među slušaocima i glasačima.[3]

Priče su kroz istoriju predstavljale način na koji objašnjavamo pojave oko sebe. Za pripovedače najvažnije je da uvek znaju šta žele da ispričaju. Priča mora da dotakne ljude, probudi njihove emocije, da ima pravac kojim se kreće, slike, likove, zaplet, sukob i razrešenje.

Ona predstavlja naše zamišljeno iskustvo sa mnogo detalja i emocija. Ona, takođe, izaziva efekat ogledala u našem mozgu. Elementi priče su: poruka, konflikt, likovi i zaplet.[4]

Storytelling u današnjem marketingu

Dobra priča, ona koja nam se „ureže“ u pamćenje, mora da sadrži određene elemente upotrebljenje u pravoj meri.

Prava kombinacija podrazumeva da:

• priča privuče pažnju
• sve vreme budi interesovanje
• uvodi čitaoca ili slušaoca u priču
• stvara vezu između slušaoca i pripovedača

Moderne marketinške ,,priče” koje za cilj imaju to da nijednog potrošača ne ostave ravnodušnim najčešće imaju obrazac klasične priče. Dakle, ako brend želi da napravi dobru reklamu, priča mora da sadrži sledeće:

Glavnog junaka – jer nema dobre priče bez glavnog junaka, bez ,,dobrog momka”. On navodi gledaoca ili slušaoca da se emocionalno uključi u priču, da se identifikuje sa njim.

Protivnika – bilo da je reč o ,,lošem momku” ili pak o strahovima i preprekama sa kojima se glavni junak suočava. Na taj način stiče se odanost potrošača, jer oni žele da se osećaju kao vaši zaštitnici u borbi protiv zla ili da vam pomognu da rešite problem.

Početak, sredinu i kraj. Nema dobre priče bez dobrog početka, zapleta i raspleta. Naš glavni junak na početku uživa u životu dok se ne pojavi njegov protivnik ili problem. Tu priča dostiže svoj vrhunac. A onda, iznenada, glavni junak učini nešto efektno, neočekivano i problem je rešen. On ponovo svoj život dovodi u ravnotežu.

Poruku ili pouku. Priča mora nečemu da nas nauči.[5]

Izloženost reklamama je danas veoma visoka, u prevozu, na stajalištima, na zgradama, u liftovima, u i na autobusima, između omiljenih pesama na radio stanicama, u omiljenim emisijama ili između utakmica i filmova, na telefonima, dok čitamo, gledamo i slušamo…

Upravo je pomenuta izloženost dovela do toga da potrošači ne reaguju na klasične rekmale onosno imaju izraženu sposobnost da ih ignorišu. Stoga je dobra priča izuzetno važna i pričanje priče (storytelling) još važnije.

Nove platforme i forme su udahnule novi život pripovedanju, ali donele i neka nova pravila. Komunikacija više nije jednosmetna već dvosmerna odnosno nema više monologa već dijaloga.

Oni koji konzumiraju priče mogu u njima i učestovati, tako što će iste podeliti sa svojim prijateljima. Dobra priča o nekom brendu se putem društvenih mreža širi brzo, ako je zanimljiva i viralna, pa samim tim utiče na povećanje svesti o brendu i privlačenju novih pratilaca/korisnika.

Izgradnja jedinstvene priče o brendu na društvenim medijima uključuje prepričavanje priča putem različitih društvenih platformi od Facebooka i Instagrama, preko Twittera sve do LinkedIn-a.

Takođe, danas dobra priča može biti u formi, teksta, audio zapisa ili video snimka. Priča može biti ispričana na ličnom ili kompanijskom blogu, na profilu društvenih mreža, na podkastu ili video platformama.

Klasičan primer dobre priče (storytelling-a)

Pre mnogo godina, francuski pesnik Žak Prever izašao je u šetnju. Dok je hodao, na ulici je ugledao prosjaka kako moli za novac. Iz nekog razloga Žak je zastao i obratio se prosjaku: „Kako je?“ Prosjak je pogledao u njegovom pravcu i Žak je primetio da je slep. Držao je i hartiju na kojoj je pisalo „Slep sam. Molim vas, pomozite mi.“

Prosjak je odgovorio: „Pa i ne baš dobro. Ljudi prolaze i ne ostavljaju mi novac. Da li bi mi ti dao nešto novca?“ Žak je odgovorio: „Ja sam siromašan pisac, nemam novca. Ali, možda bih mogao da prepravim to što ti piše na hartiji.“ Prosjak je dozvolio. Žak je uzeo hartiju, okrenuo je, napisao nešto i nastavio sa šetnjom.

Nakon nekoliko dana Žak je šetao istom putanjom i naišao na istog prosjaka odlučivši da mu postavi isto pitanje: ,,Kako ide?“. Ovoga puta glas prosjaka se promenio: ,,Ljudi su veoma velikodušni u poslednje vreme, stalno prilaze, a moj šešir se puni tri puta u toku dana. Hvala ti, hvala ti za to što si napisao na mojoj hartiji!“

Na hartiji je pisalo: „Proleće dolazi, ali ja ga neću videti.“

Žak je promenio rečenicu „Slep sam“ u priču. Ova priča ilustruje moć pričanja priče (storytelling). Ljudi se nisu obazirali na slepca koji traži novac, ali kada je dočarao kako je biti u njegovim cipelama, kada je podelio svoju priču – ljudi su osetili empatiju i pomogli su mu. Dobre priče stvaraju i grade veze i čine da je ljudima stalo.

Zaključak

Pričanje priče nije novijeg datuma. Ono se proteže od antičkih vremena, pa sve do danas, kada doživljava svoj veliki uspeh u marketingu i brendiranju. I ovo je sasvim logično, imajući u vidu da tradicionalni načini reklamiranja, kroz suvoparne činjenice i dosadne grafikone, više nisu dovoljni da bi privukli pažnju kupaca i njihovu naklonost. [6]

Pričanje priče ili storytelling je jedan od najefikasnijih načina reklamiranja u današnje vreme. Uz pomoć priče brendovi stvaraju jaku vezu sa potrošačima. Ona ih može odvesti na putovanje u kom će zaista upoznati identitet i imidž brenda.

Ovakav vid reklame postao je strateški prioritet u brend marketingu. Dakle, njena uloga nije samo da proda proizvod, već da kod kupaca podigne svest o samom brendu. Svakako, jedan od najvažnijih faktora koji utiče na uspešnost ove marketinške inicijative, je da priča bude kreativna i inspirativna.

Do naredne priče, pozdrav 😉

[mc4wp_form id=“4176″]

Reference

[1] http://gordanbrkic.blogspot.com/2015/05/sta-je-storytelling.html

[2] https://mariopilar.com/storyteling-ili-pricam-ti-pricu-marketing-pristup-koji-omogucava-da-o-vama-svi-bruje/

[3] https://publicrelations.rs/sta-je-storytelling-i-kako-je-ispricati/

[4] https://www.milosdjajic.com/2014/11/20/storytelling-ili-pricam-ti-pricu/

[5] https://samoobrazovanje.rs/storytelling/

[6] https://www.apaone.com/blog/kako-ispricati-pricu-o-svom-brendu.html